Zašto smo ponekad u otporu na temu profesionalnog i ličnog razvoja?
Da li vam je poznat sledeći scenario:
Trošite mnogo vremena, novca i truda na dizajniranje L&D sadržaja. Uvodite module i treninge, nove načine za učenje kako biste pomogli zaposlenima da unaprede svoje veštine da postanu efikasniji i efektivniji u svojim trenutnim ulogama i da napreduju u karijeri. I dođete u situaciju da se neki (a često većina) opiru učenju i razvoju?
Zašto nam se ovo dešava?
Postoji mnogo mogućih razloga, evo najčešćih:
„Push“ pristup / Obavezne obuke: Zaposleni se osećaju se „prisiljeni“ da uče nove stvari bez jasne slike zašto je to dobro za njih.
Operativni poslovi: Imaju toliko operativnog posla, u kome ih niko neće odmeniti, da svoje privatno vreme „troše“ da bi završili posao za koji su plaćeni kako bi nadomestili vreme koje su proveli na nekoj obuci.
Relevantnost: Nije redak slučaj da se u godišnjem trening planu zaposlenih nađu obuke koje ili nisu relevantne za njih danas i u buduće ili im nismo dovoljno argumenata dali zašto jeste relevantno za njih.
Generacijske navike: Baby boomeri su najčešće u najvećem otporu, Generacija X nešto manje, milenijalci i generacija Z najmanje.
Ljudska priroda: Neki ljudi jednostavno nemaju sklonost i potrebu da se razvijaju i uče.
Napor koji treba uložiti: Lični i profesionalni razvoj traži ozbiljan napor jer se promene ne dešavaju same od sebe već su rezultat rada na sebi.
Sve ovo napred navedeno je generalizacija, a odgovor leži u individualnom pristupu.
U praksi bi to značilo da uradimo jednu jednostavnu stvar umesto da pretpostavljamo – pitajmo naše zaposlene šta blokira njihovu motivaciju za profesionalni razvoj i šta vide kao sebi korisno i potrebno za posao.
Pitamo konkretne ljude, za konkretan sadržaj u konkretnom kontekstu. Kad razumemo uzrok, možemo naći i rešenje.
Lepota je u jednostavnosti i tome da reagujemo na prave potrebe ljudi oko nas, a ne da pretpostavljamo šta im treba.
