Kako dolazimo na rukovodeće pozicije?
U kompanijama se dešava da ljudi dođu na rukovodeće pozicije nespremni, biznis nas tome vuče. Večite dileme u biznisu su da li dovesti „igrača sa strane“ ili interno unaprediti nekog ko ima liderski potencijal kada imamo upražnjenu poziciju.
Obično su raspleti tih dilema takvi da dovedemo „igrača sa strane“ i da posle par meseci shvatimo da to nije bio dobar izbor, pa se vratimo na interno rešenje. I šta na kraju time dobijemo, našeg zaposlenog ili zaposlenu koji/a je na kraju unapređen/a, a koji/a se oseća kao da „jede iz prljavog tanjira“, ipak je neko drugi na početku priče bio bolji izbor, pa ste onda shvatili da vam i ja nisam tako loš/a, zar ne?
Nije retko da su raspleti ovakvih situacija da unapredimo internog zaposlenog i da on ne „propliva“ na rukovodećoj poziciji. I šta na kraju tog raspleta dobijemo, zaposlenog koji najčešće sreću potraži negde drugde jer mu se ne vraća na nižu poziciju iako se na novoj nije snašao, a ni nama se ne sviđa baš takav scenario u najvećem broju slučajeva.
Ovakve i mnoge slične dileme su deo liderstva, deo puta kojim idemo, a koji zahteva ozbiljnu emocionalnu stabilnost, odlučnost da se odluke donesu i hrabrost da se sa njima ide dalje, a pre svega zahteva da prihvatimo sebe onakvim kakvi smo i da snažno odlučimo da je svaka situacija u poslu i životu naša nova lekcija koja nas priprema za novi deo liderskog puta.
