Kada se u kompaniji donese odluka da se HR funkcija uspostavi ili podigne na viši nivo, neke faze su neminovne i uvek se dese u većem ili manjem intenzitetu:
- Faza „Yes, of course“ – skoro svi su vrlo blagonakloni ka ideji da se to desi i većina ključnih ljudi se slaže da je to neophodno
- Faza „Oh my God!“ – skoro svi su na ivici nervnog sloma jer HR kreće da bude prisutan i aktivan, da ih uključuje mnogo više nego pre i da delom utiče na odluke koje su nekada jednostavno sami donosili
- Faza „OK, let me see!“ – skoro svi prihvataju da „nema nazad“ i počinju da shvataju da sa je ta neophodnost zvana HR tu i da nigde neće otići i počinju da se trude da nađu zajednički jezik
- Faza „I know it is not HR topic, but I need your fresh eyes“ – skoro svi uključuju HR u biznis bez razlike koja je tema u pitanju jer im treba neko ko zdravorazumski razmišlja i uz to razume i biznis u kome je i ljude u organizaciji
Kako se i koliko brzo prolazi kroz faze?
Odgovor je da nema pravila, ali da postoje tendencije – što je veća motivacija ključnih ljudi i što je veća kompetentnost HR funkcije, to se brže i lakše dolazi u četvrtu fazu!
Zašto se u objašnjenju svih faza kaže „skoro svi“?
Može biti zato što neki ljudi u biznisu jednostavno ne prihvataju i ignorišu neke funkcije iako su važne.
A možda i zato što neki ljudi u biznisu ne dovode u pitanje potrebu za starteškom HR funkcijom jer od starta sarađuju sa HRom i znaju da je to korisno za sve u organizaciji.
